10% popusta na Pančićevu omoriku

Detalji akcije

Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da za sve porudžbine u periodu od 17.10.2018. godine do 31.10.2018. godine, svim potrošačima odobravamo 10% popusta za porudžbine Pančićeve omorike.

Ukoliko želite da ostvarite popust molimo vas da pozovete 063/ 7 232 811 ili 063/ 81 53 221.

U nastavku teksta pročitajte detalje o zemljištu i područiju koji ovoj vrsti pogoduju kao i zanimljiv put koji je priznati srpski naučnik i doktor nauka Josif Pančić prošao ne bi li pronašao “srpsku omoriku”.

Karakteristike

Srpska omorika ili Pančićeva omorika je elegantno zimzeleno drvo koje spada među najtolerantnije na letnje vrućine i visoke temperature. Ima visoku, uspravnu i nešto užu formu sa blago savijenim granama. Vrsta je poreklom iz Srbije gde se nalazi na visokim planinskim predelima. Četine omorike su spljoštene, sjajne i tamno-zelene boje. Svaka iglica ima dve bele trake na donjoj strani (na njenom naličju) i koje daju srebrnasto-zeleni efekat posebno kada sunce pada na grane. Grane su relativno kratke, lagano lučno savijene na gore poput trepavica. Muške i ženske šišrke se pojavljuju svakog proleća na drvetu, ženske su cimet-braon boje i sazrevaju tokom i krajem jeseni. Omorika se najbolje razvija u punom suncu, neutralnim do alkalnim zemljištima, veoma bogatim i dobre drenaže.Pančićeva omorika je po stopi rasta srednja i dostiže visinu od 15 – 21,3m i širinu 3 – 7,6m. Pogodna je za gradske parkove kao i za pojedinačne detalje kako u gradovima tako i u dvorištima jer je veoma otporna i tolerantna na gradske zagađivače vazduha.

Kako je Pančić tražio omoriku?

Josif Pančić je omoriku tražio punih 20 godina. Za nju je, kao za četinar koji se razlikuje i od jele i od smrče, prvi put čuo u užičkom kraju 1855. godine. U potrazi za neobičnim četinarom prvi put je 1861. posetio ovaj kraj, ali tom prilikom nije uspeo da je pronađe. Godine 1865. naredio je da se, za potrebe Velike škole, iz Zapadne Srbije dostave grane sa šišarkama svih četinara. Među prikupljenim materijalom našle su se dve grane omorike, ali nije bilo zabeleženo odakle su donete niti ko ih je poslao. Već sledeće godine krenuo je sa svojim učenicima na naučnu ekskurziju po Zapadnoj Srbiji i opet je nije pronašao iako je išao putem koji je prolazio pored prirodnih staništa omorike. Omoriku Pančić pronalazi u selu Zaovine na Tari tek 1875. godine i svoje otkriće objavljuje na nemačkom jeziku u članku Jedan novi četinar u Istočnim alpima, a opis biljke je napisan na latinskom jeziku. Uprkos osporavanjima u tadašnjim naučnim krugovima uspeo je da dokaže da se radi o novoj vrsti smrče i nazvao ju je Picea omorica, a često joj je tepao i „ledena lepotica”. Po njemu je ova vrsta nazvana domaćim imenom Pančićeva omorika.

Čuveni austrougarski putopisac Feliks Kanic u svojim delima navodi da su još Stari Rimljani koristili ovu vrstu, zbog izdržljivosti njenog drveta, za podupiranje rudničkih jama u Bosni.


U nastavku teksta još pogledajte

Kako izabrati četinare?

Četinari – sve što ste želili da znate

Picea omorika