Krovni vrtovi

Krovni, ili kako ih još zovu zeleni vrtovi, odavno su prisutni u svetskim metropolama ali i selima i manjim naseljima koji na ovaj način pokušavaju da ublaže probleme očuvanja životne sredine.

Pošto je “betonizacija” uzela maha, ljudi su se prepali da će u gradovima, kao u nekim filmovima naučne fantastike, “nestati vazduha”. Zato je pretvaranje krovova zgrada u prelepe bašte postalo pravi građevinski hit. U ovome prednjači Britanija, gde na zgradama, ali i kućama, raste trava, cveće, voće, povrće, drveće.

 

Zapravo, u većini zemalja ovo pitanje je odavno regulisano zakonom. Do 2012. godine Šangaj je dobio 1,45 miliona m² zelenih površina zahvaljujući gradskom sistemu finansijske podrške, dok su donacije i subvencije omogućile bujanje zelenih krovova u nemačkim gradovima Minhenu i Štutgartu, austrijskim centrima Lincu i Beču, kao i holandskim gradovima Amsterdamu, Hagu, Groningenu i Roterdamu.

 

U međuvremenu, u Singapuru su ozelenjeni krovovi na 500 zgrada, što je jednako površini od 84 fudbalska terena, kao deo gradskog plana za ozelenjavanje nebodera, dok su u Americi, gradovi Portland i Vašington najavili ambiciozne subvencije za zelene krovne vrtove, koji se brzo šire kroz delove grada.

 

Novi zakoni o zelenim krovnim vrtovima  takođe se uvode širom sveta. U Torontu je sada potrebno da sve nove zgrade koje zauzimaju prostor od najmanje 2.000 m² imaju zelene krovove, dok u Kopenhagenu svi novi krovovi sa nagibom ispod 30 stepeni moraju biti uređeni.

 

U Srbiji ove ideje još nisu zaživele, premda su prednosti zelenih krovnih vrtova mnogobrojne. Oni su odlični izolatori koji leti mogu da snize temperaturu i do pet stepeni, što je naročito važno u gradovima gde se zbog zagađena stvara efekat staklene bašte. Redukuju elektromagnetno zračenje, smanjuju buku, otvaraju put korišćenju solarne energije i regulišu količinu prašine i zagađujućih materija. Oni pomažu da se veće količine kišnice apsorbuju na održiv način – između 50 i 80% godišnjih padavina – što umanjuje pritisak na kanalizaciju i umanjuje rizik od poplava. Zeleni krovni vrtovi takođe apsorbuju CO2, održavaju zgrade i okolni vazduh svežijim tokom sparnog leta i umanjuju tzv. efekat urbanih toplotnih ostrva, gde su površine sa zgradama toplije od ruralnih regija. Mogu da posluže i kao mesta za rekreaciju i odmor. Dodatno, postoji i ekonomska korist kroz povećanje cene nekretnina, unapređenja celokupne slike grada zbog turizma, a stanari mogu da jedu povrće iz svoje bašte.

 

Naravno da postoje i društvene prednosti, jer se krovovi transformišu u zelene parkove za decu, povrtnjake, staze za trčanje ili jednostavno mirna mesta za opuštanje. Na kraju, zeleni krovovi poboljšavaju životni standard i čine gradove prijatnijim mestima za uživanje i život generalno.

 

Ukoliko i vi želite da ozelenite krov na svojoj zgradi Rasadnik Vasić nudi širok asortiman biljaka. Da biste se informisali o vrstama koje vam najviše pogoduju pogledajte kratke opise četinara i lišćara koje vam nudimo.