Paprika u saksiji? Zvuči zanimljivo, ali teško ostvarivo, zar ne?
Od onih ste koji vole da se bave biljkama, uzgajaju, eksperimentišu, ali nemate baštu, već samo mali balkon na kome već cvetaju i listaju dekorativne biljke?
Ako na tom balkonu ima još malo mesta, onda je prvi uslov da uzgajate papriku u kućnim uslovima ispunjen.
Osim toga, treba vam nekoliko sati nedeljno i malo volje. Paprika se može gajiti na terasi, prozoru, pa čak i u stanu.
Nije komplikovana ni zahtevna, ali ima pravila. Važno je da tačno znate kada da krenete, šta joj prija, kako reaguje na promene i kako da ne upropastite trud pre nego što ijedan plod sazri.
Ovaj tekst vam daje sve što vam treba da sami pokrenete uzgoj, pa čitajte pažljivo.
Nakon što završite čitanje, imaćete sva znanja koja su vam potrebna da se odmah upustite u avanturu gajenja ovog povrća, i to u saksiji.
Zašto baš paprika i zašto u saksiji?
Paprika je biljka koja daje konkretne rezultate na malom prostoru.
Ne zauzima puno mesta, ne zahteva komplikovanu negu, a plodovi se mogu koristiti sveži, sušeni, pečeni ili zamrznuti.
Idealna je za početnike, jer trpi male greške iz neznanja, a i ako nešto omane, naučićete na tome.
Drugi razlog je fleksibilnost.
Paprika uspeva i na terasi, i na prozoru, i na urbanom balkonu. Uz pravilnu negu, možete je gajiti čak i u stanu sa dovoljno svetla.
Osim toga, lepo izgleda, pogotovo kada sazri, jer dobijate malu „baštu“ u boji.
Pogodne sorte za uzgoj u saksiji su patuljaste ili srednje visine: babura, feferone, čili, paprika „Šorokšari“ i druge sorte koje ne rastu previše u širinu.
Za uzgoj na malom prostoru nisu sorte koje u prirodi traže puno prostora i plitko korenje.
Šta vam je potrebno za početak?
Za uzgoj paprike u saksiji potrebne su tri stvari: dobra saksija, kvalitetna zemlja i mesto sa dovoljno sunca.
- Saksija mora imati najmanje 8 litara zapremine po biljci. Idealna je ona dubine oko 30 cm sa širim otvorom, jer paprika ne voli da joj je tesno. Kada je u skučenom prostoru, koren nema gde da se širi i tada plodovi bivaju sitni.
- Zemlja treba da bude rastresita, hranljiva i bogata humusom. Kupovna zemlje za povrće uz dodatak komposta je odličan izbor.
- Drenaža je važna – stavite šljunak ili glinene kuglice na dno kako voda ne bi ostajala.
- Paprika voli sunce, pa joj treba minimum šest sati direktne svetlosti dnevno. Terasa okrenuta ka jugu ili jugozapadu je idealna. Ako je gajite unutra, stakleni prozor i dodatno osvetljenje mogu da pomognu. Za rast i napredak paprike, svetlost je ključna.
Početak sadnje zavisi od toga da li sadite iz semena ili kupujete rasad. Ako se odlučite za seme, posadite je u februaru ili martu.
S druge strane, rasad možete saditi od aprila pa sve do početka juna. Važno je da noćne temperature budu iznad 12 stepeni Celzijusa.
Sadnja i prva nega
Ako krećete od semena, napunite male saksije ili kontejnere kvalitetnim supstratom, posebnom mešavinom zemljišta koja je prilagođena za bolji rast biljaka u zatvorenim uslovima, zalijte, ubacite seme na dubinu od oko 1 cm, prekrijte tanko zemljom i stavite na toplo mesto.
Idealna temperatura za klijanje je između 24 i 28 stepeni.
Rasad se presađuje u pripremljene saksije, tako da zemlja pokrije deo stabljike do prvih listova.
To podstiče formiranje dodatnih korenova. Zalijte papriku odmah nakon presađivanja.
U početku zalivajte redovno ali ne previše. Zemlja treba da bude vlažna ali ne blatnjava, pa je najbolje da prstom proverite vlagu.
U ovom periodu ne treba preterivati s đubrenjem. Možete dodati slabo rastvoreno đubrivo bogato fosforom za razvoj korena.
Održavanje i zaštita biljke
Kada biljka počne da raste, trebaće joj više vode. Leti zalivajte rano ujutru ili uveče, svakog dana ili svaki drugi dan, u zavisnosti od temperature i veličine saksije.
Uvek gledajte kojim tempom se zemlja suši.
Prihrana je takođe bitna. Paprika u saksiji nema pristup hranljivim materijama iz zemlje kao na otvorenom, pa joj je potrebno dodavati đubrivo.
Koristite đubriva sa više kalijuma i fosfora, recimo na 10 dana, ili ubacite prirodna rešenja poput čaja od koprive ili stajnjaka razblaženog vodom.
Stabljika može postati teža kada biljka počne da rađa, pa kupite štapiće da biste je lakše fiksirali.
Ako primetite da biljka staje sa rastom ili joj listovi venu, znači da nešto u osnovnoj nezi ne štima.
Možda je zemlja previše vlažna i koren truli, možda je presušila pa se štiti tako što pauzira rast, ili jednostavno ne dobija dovoljno hranljivih materija.
Prvo proverite dno saksije i osigurajte da voda otiče kako treba. Zatim pogledajte listove: ako su bledi, to je znak nedostatka hranljivih elemenata.
Ako su uvijeni i suvi, problem je u zalivanju.
Zaštita paprike od bolesti
Paprika je relativno otporna, ali može je napasti lisna vaš, trips ili crvena paučina.
Redovno pregledajte listove – i gornju i donju stranu. Ako primetite nešto, na primer, sitne bele tačkice na listovima, lepljive tragove, uvijene ili izbledelo-žute listove, velika je šansa da su u pitanju štetočine.
Lisne vaši se grupišu na naličju listova i ostavljaju tragove lepljive tečnosti.
Trips ostavlja srebrnkaste tragove i oštećuje mlade listove, dok crvena paučina stvara sitnu mrežu i uzrokuje sušenje i opadanje lišća.
Sapun ne šteti biljci, ali deluje mehanički na insekte, što ga čini bezbednim i efikasnim rešenjem u početnim fazama infestacije.
Kada i kako brati papriku?
Znaćete da je paprika zrela kada je boja je ujednačena, plod čvrst, i lako se odvaja od stabljike. Berite pažljivo – najbolje rukom ili malim makazama da ne oštetite biljku.
Berite redovno kako biste je podstakli da stvori nove plodove.
Ako se plodovi ne beru, biljka će prestati da cveta.
U toplim uslovima možete brati paprike čak do oktobra. Ako planirate da nastavite uzgoj sledeće godine, nakon berbe možete obrezati biljku, ostaviti je na toplom i svetlom mestu i povremeno zalivati.
Ukoliko ste se opredelili za neku od višegodišnjih sorti – čili papriku ‘Habanero’ ili ‘Halapenjo’, one u proleće mogu krenuti da rađaju iznova, ako se unesu unutra pre mrazeva i prezime u svetlom i toplom prostoru.
Kada prestane da rađa i pređe u mirovanje, biljku treba skratiti.
Orežite je do trećine visine, uklonite sve suve grane i listove i ostavite 3 do 4 glavna izdanka.
Ovakav način orezivanja podstiče biljku da u proleće izbaci nove grane i ponovo plodonosi.
Završna reč: kako odabrati pravu sortu?
Sada znate da paprika u saksiji može da uspe, i to prilično dobro, uz nekoliko osnovnih pravila i malo posvećenosti. Saksija, svetlo, dobra zemlja i zalivanje u pravo vreme i u dovoljnim količinama glavni su uslovi da bi paprika na vašem balkonu ili prozoru uspela.
Ali evo jedne stvari koju možda niste znali: postoje sorte paprike koje su razvijene baš za uzgoj u ograničenom prostoru.
Na primer, ‘Mini Bell’ je niska i kompaktna sorta, a daje slatke i šarene plodove, idealne da se grickaju sveži.
Ako ipak tražite pikantnu varijantu, ‘Numex Twilight’ je čili paprika koja se s lakoćom gaji u saksiji, a pritom izgleda kao ukrasna biljka.
Zato ne birajte sortu nasumično – razmislite gde će stajati, koliko prostora imate i šta volite da jedete.
Na etiketi rasada ili semena tražite oznake poput „compact“, „patio“ ili „container-friendly“. To vam već govori da je ta sorta prošla test rasta na malim površinama.
Prema tome, ako vam je uzgoj paprike u saksiji želja o kojoj razmišljate već neko vreme, nema potrebe da njeno ispunjenje i dalje odlažete.
Odaberite sortu prema ukusu i prostoru, pronađite najosunčanije mesto koje imate i posadite. A kada stigne prvi plod, imaćete osećaj da ste uspeli nešto lepo da stvorite – znanjem i strpljenjem.
