Možda vam je rukola do sada bila samo ona mala zelena travka koju ubacite u salatu kad je na akciji u prodavnici.
Možda ste je zavoleli uz piletinu, pastu ili kao dodatak pici. Ali, da li ste znali da je rukola jedna od najzahvalnijih biljaka za gajenje kod kuće, na terasi?
Ova lisnata biljka mediteranskog porekla kao što je i bosiljak, postala je šire poznata kod nas tek poslednjih petnaestak godina, prvo kroz restoranske tanjire, a zatim i preko marketa.
Brzo je postala izuzetno popularna, naročito među onima koji vole da jedu sveže povrće i eksperimentišu sa ukusima.
Ako ste ljubitelj rukole, a imate terasu, balkon ili prozor koji prima malo sunca, možete gajiti ovu biljku u kućnim uslovima.
U nastavku ćete saznati kako da bez komplikacija započnete sopstveni uzgoj rukole na terasi. Saznaćete kako da je posadite, gajite, hranite i kako da se brzo nađe na vašem tanjiru.
Kada i kako saditi rukolu u saksiji?
Rukola voli umerene temperature. Sadnja početkom proleća, u martu ili aprilu i u kasno leto – avgustu ili septembru daju najbolje rezultate.
Može se saditi direktno iz semena, bez potrebe za rasadom. Koristite plitke saksije (15-20 cm dubine) sa rupama za drenažu. Najbolja zemlja za rukolu je rahla, hranljiva i propustljiva.
Mešavina univerzalnog supstrata i peska ili perlita radi odličan posao. Seme se seje plitko, 0.5 do 1 cm dubine i pokriva tankim slojem zemlje. Bitno je da ne sejete pregusto jer rukola voli prostor.
Dovoljno je 15-20 semenki po standardnoj saksiji prečnika 25-30 cm. Seme klija za 4 do 7 dana.
Zalijte odmah nakon setve i ostavite saksiju na mestu koje dobija bar 4-5 sati svetla dnevno.
Ako želite da tokom više nedelja uvek imate sveže listove spremne za branje, isprobajte sukcesivnu setvu. Sejanje u manjim količinama svakih 10 do 14 dana donosiće vami svežu rukolu bez prekida.
Idealni uslovi za rast rukole
Rukola najbolje uspeva kada ima dovoljno svetlosti, ali joj ne prija direktno podnevno sunce koje može isušiti zemlju i opteretiti listove.
Najbolje je da stoji na mestu koje dobija jutarnje sunce ili blagu popodnevnu svetlost, jer tada listovi rastu brzo, ostaju mekani i bez gorčine.
Ukoliko je izložena jakom suncu, poželjno je koristiti providnu zaštitu ili pomeriti saksiju u delimičnu senku. Temperatura koja joj najviše prija je između 10 i 25 stepeni.
Na temperaturama ispod 8 stepeni rast znatno usporava, dok na preko 28 stepeni postoji rizik da prerano počne da cveta, što čini listove gorkim. Zemlja treba da bude ravnomerno vlažna, ali nikako natopljena.
Idealno je zalivati je na svaka 2 dana u umerenim uslovima, a svakodnevno kada su temperature visoke.
Dobro drenirane saksije su ključne da bi koren bio zdrav.
Da biste poboljšali drenažu, na dno saksije možete staviti sloj šljunka, ekspandirane gline, sitnog kamenja ili komadića lomljene cigle. Ovi materijali pomažu da višak vode brzo otiče, čime se sprečava truljenje korena.
Kada je reč o prihrani, rukoli prija dodatak organskog đubriva, naročito ako je planirate brati više puta.
Poželjno je koristiti rastvor na bazi algi, kompostnog čaja ili blagog rastvora koprive. Prihrana jednom u dve nedelje je sasvim dovoljna da podrži novi rast.
Kako ubrzati rast i dobiti bržu berbu?
Ako želite da vaša rukola što pre završi u salati, postoje pametne tehnike koje podstiču biljku da raste ravnomerno i energično. Evo konkretnih koraka koje možete odmah primeniti:
- Pametna setva – Sejte seme u plitke redove, ali ne pregusto. Biljke koje imaju dovoljno prostora da se razviju, brže rastu i duže ostaju u fazi pogodnoj za berbu.
- Počnite sa ranim rezovima – Kada listovi dostignu visinu od 5-7 cm, krenite sa delimičnim branjem. To stimuliše biljku da razvija nove listove i usporava cvetanje.
- Koristite mini plastenike – U hladnijim uslovima, pokrijte saksiju prozirnim plastičnim poklopcem, flašom ili najlonom. To stvara mikroklimu koja ubrzava klijanje i rani razvoj.
- Prirodni stimulansi rasta – Rastvori morske trave, čaj od koprive ili voda u kojoj je razmućen kompost na bazi kvasca – ovo će dodatno poggurati biljku, i to bez hemije, ali ne koristite ove stimulanse suviše često. Jednom u 10 dana do dve nedelje sasvim je dovoljno.
- Topla lokacija – Ako je napolju sveže, premestite saksiju bliže kućnom zidu ili staklu koje zadržava toplotu. Čak i 2-3 stepena razlike mogu ubrzati rast.
Primena ovih koraka ne samo da donosi bržu berbu, već čini i da rukola bude mekša, ukusnija i dugotrajnija. Sve što uradite u prvim danima nakon setve, odraziće se direktno na kvalitet lista koji ubirate kasnije.
Održavanje i nega rukole na terasi
Rukola spada u biljke koje nisu zahtevne za održavanje, ali redovna pažnja se itekako isplati. Pregled biljske s vremena na vreme može pomoći da blagovremeno uočite potencijalne probleme i sprečite da se razviju. Nega se svodi na nekoliko ključnih aktivnosti:
- Uklanjanje oštećenih listova – Suvi, požuteli ili oštećeni listovi crpe energiju biljke. Redovnim uklanjanjem podstičete rast zdravih delova i sprečavate razvoj bolesti.
- Proređivanje i uklanjanje korova – Ako ste sejali gušće, ipak se postarajte da biljke imaju prostora. Uklanjanjem slabijih sadnica dajete šansu jačima da se razviju. Korov treba očuvati čim se pojavi, jer odvlači za vodu i hranljive materije.
- Praćenje vlažnosti i drenaže – Rukola ne voli da stoji u vodi. Ako primetite stajaću vodu ili sasušene ivice listova, proverite otvore za drenažu i prilagodite ritam zalivanja.
Prevencija bolesti i štetočina
Sitne bubice, beli tragovi ili neprijatan miris iz zemlje mogu ukazivati na problem. Efikasan i prirodan odgovor je rastvor od belog luka ili blaga soda bikarbona u vodi, koje možete prskati direktno po listovima. Evo kako ih možete napraviti i koristiti:
- Rastvor od belog luka: Izdrobite 2-3 čena belog luka i prelijte sa 1 litrom vode. Ostavite da odstoji 24 sata, procedite i sipajte u prskalicu. Prskajte po listovima rukole jednom nedeljno ili čim primetite znake napada štetočina poput lisnih vaši.
- Rastvor sa sodom bikarbonom: U 1 litru mlake vode rastvorite pola kašičice sode bikarbone i dodajte nekoliko kapi tečnog prirodnog sapuna. Ovaj rastvor koristite preventivno ili kada primetite bele fleke ili znake gljivica. Prskajte ujutru ili uveče, ne po jakom suncu.
Ovi rastvori su blagi, ali efikasni. Ne oštećuju listove i ne ostavljaju štetne tragove, što ih čini pogodnim za povrće koje se bere često i jede sveže.
Berba rukole – kada i kako pravilno seći listove?
Prva berba može biti već 15 do 20 dana nakon setve, kad listovi dostignu veličinu od 10 do 15 cm. Seču vršite makazama, oko 2-3 cm iznad zemlje.
Nemojte vaditi celu biljku ako planirate novu berbu, jer rukola ima sposobnost regeneracije, koja omogućava višekratnu berbu iste biljke tokom više nedelja.
Ako berete samo spoljašnje listove, a ostavite središte netaknutim, biljka će nastaviti da raste. Na ovaj način možete produžiti sezonu branja na 4-6 nedelja.
Listove koristite odmah nakon branja. Ako ipak morate da ih sačuvate, uvijte ih u vlažan papir i držite u frižideru najviše 2-3 dana.
Rukola iz saksije: mali trud, veliki prinos
Gajenje rukole na terasi ne traži veliki trud ni skupe rekvizite. Samo seme, saksiju, malo svetla i volje.
Zauzvrat dobijate svežinu pod prstima, a pod nepcima ukus koji nema veze s onim što kupujemo u marketima upakovano u plastici.
Malo je biljaka zahvalnijih od rukole.
Ona brzo niče, brzo se bere i stalno vas podseća koliko je priroda jednostavna i blagorodna kada joj ne smetamo i kada je negujemo tačno onoliko i onako kako je potrebno.
Ako vam zatreba još jedan razlog da probate – zamislite da, već za tri nedelje, u salati imate nešto svoje, autentično, sveže i provereno kvalitetno, ubrano minut pre nego što je u tom obroku završilo.
