Čudesna sekvoja

Opšte karakteristike

Drvo sekvoja (Sequoia) raste na nadmorskoj visini između 900 i 2400 m, može da izraste čak do 120 m, prečnik stabla je oko 12 m, a težina i do 2500 tona. Kora stabla je crvenkasto-mrka i duboko ispucala, a krošnja široko piramidalna, prečnika do 10 m. Četine (iglice) su sivo-zelene boje, duge do 6 mm i nalaze se veoma blizu najdebljih grana drveta. Zrele šišarke jajastog oblika su izdužene i crvenkasto-mrke boje. Zanimljivo je da je seme sekvoje teško samo nekoliko miligrama i da se sa starošću povećava brzina njihovog rasta. Debljina kore ovog drveta može da bude čak i jedan metar. Kora je odličan zaštitnik, jer čuva stablo od bolesti, insekata, pa čak i od požara, jer vatra može da proguta samo mlada stabla, dok starijim ne može da naškodi.

Uslovi gajenja

Sekvoja je skromnih zahteva i otporna na gradske uslove. Najbolje uspevaju u planinskom području i u blizini reka, jer im je potrebno mnogo vode. Odgovaraju im područja sa vlažnom klimom koju karakterišu suva leta i snežne zime. Džinovska sekvoja je veoma popularno ukrasno drvo. Pogodna je za pojedinačnu ili grupnu sadnju u velikim vrtovima i botaničkim baštama. Uspešno se gaji u većini zemalja Zapadne i Južne Evrope, a dobro podnosi i naše klimatske uslove.

Ima li Sekvoje u Srbiji?

U babušničkom selu Stol raste sekvoja koju je baka Mara Jocić zasadila kao grančicu pre više od trideset godina, a drvo je već dostiglo visinu od 30 m. Jedinstven drvored u Evropi sačinjen od 29 džinovskih sekvoja nalazi se u Baroševcu kod Lazarevca. U potrazi za vrstom drveta najpodesnijom za pošumljavanje prostora na površinskim kopovima Rudarskog basena “Kolubara”, stručnjaci Šumarskog instituta iz Beograda zasadili su sadnice sekvoje. Sve sadnice su se primile i do sada “izgurale” visinu od preko 30 metara.

Najveći živi primerak sekvoje je “General Sherman” u američkom “Sekvoja nacionalnom parku”. Sekvoja je stara između 2500 i 3000 godina, prečnik stabla je veći od 31. metra, visoka je 83 m, a prečnik krune stabla je oko 11 m.

Rasadnik Vasić jedini u Srbiji uspeo je da ožili Metasequoia glypotostroboides. U nastakvu pročitajte sve specifičnosti ove podvrste, a klikom na njen naziv možete videti više slika:

 

 

Metasequoia glyptostroboides 

Metasequoia glypotostroboides je listopadni četinar sporog do srednje brzog rasta. Vodi poreklo iz Kine. Bio je poznat samo po fosilnim stablima sve dok nekoliko stabala nije otkriveno 1944. godine i identifikovano 1948. godine. Danas se gaji po celom svetu i prepoznatljiv je po „pernatom“ lišću, velikom i veličanstvenom stablu, piramidalnoj formi i karakterističnim šišarkama. Visina koju dostiže je 20-35 m i širina 6-7,5 m. Igličasti listovi su svetlo zeleni, mekani sa dve zelene linije sa naličja lista. Cveta neupadljivo u kasno proleće. U jesen lišće dobija narandžastu boju dajući biljci neverovatno lep izgled i dalje tokom  zime lišće opada. Raste u punom suncu, kiselom do neutralnom zemljištu. Tolerantna je na nešto vlažnija zemljišta dok suva zemljišta sa vrućim letnjim vetrovima kao i alkalna zemljista treba izbegavati.