Da li će Pančićeva omorika odoleti klimatskim promenama?
Endemska vrsta Balkanskog poluostrva – Pančićeva omorika, koja naseljava samo pojedina područja u Srbiji i Bosni i Hercegovini u srednjem toku reke Drine, poznata je po mnogim neobičnim svojstvima – ona je živi fosil svetske flore. ipak ova “ledena lepotica” kako je nazivao Josif Pančić, nalazi se na crvenoj listi ugroženih vrsta međunarodne unije za zaštitu prirode još od 1998. godine. Ovaj status je štiti od nelegalne seče, kojoj je u prošlosti bila izložena i koju je 1951. godine inženjer šumarstva dr Stevan Kolarović opisao kao jedan od glavnih izazova sa kojima se vrsta suočava. Pored nelegalne seče, ostali izazovi sa kojima se ova endemska vrsta suočava su slaba prirodna regeneracija, požari i niske “takmičarske” sposobnosti.
Ugroženost vrste
Pančićeva omorika je pionirska vrsta što znači da prva kolonizuje neplodna područja. Na ovakvim područjima ova vrsta se razvija uglavnom dok se ne stvore uslovi za pojavu drugih biljnih vrsta koje rastu brže i svojim visokim krošnjama onemogućavaju svetlosti da dođe do Pančićeve omorike. Usled niskihtakmičarskih sposobnosti ona se sa ovakvih mesta povlači.
Pančićeve omorike ima izuzetno slabu prirodnu regeneraciju. Naime, stabla ove vrste rastu veoma gusto, pa se tako može naći i do 1200 stabala na jednom hektaru. U ovakvim uslovima nema dovoljno svetlosti da se mlade jedinke razvijaju, a istraživačima je veoma neobična činjenica da sama vrsta pravi tako guste šume u kojima podmladak ne može da napreduje. Zbog ove osobine, kada se raspe seme, mala je verovatnoća da će se ono dalje razvijati do stadjiuma odrasle jedinke.
Opštoj ugroženosti Pančićeve omorike u doprinese i klimatske promene koje mogu da ubrzaju prirodni pad ove vrste uslovljen njenim osobinama. Tačnije, prirodni opseg ove vrste je u padu otkad se zna za njeno postojanje, odnosno od 19. veka, ali u budućnosti bi mogao da bude i brži. Pančićevoj omorici ne pogoduju ni suše ni ledeni periodi. Ovoj vrsti odgovara vlažnost vazduha i zemljišta nešto veća od prosečne.
U jugoistočnoj Evropi je u poslednjih nekoliko godina temperatura rušila rekorde i porasla je učestalost letnjih toplotnih talasa, a Pančičeva omorika je vrsta kojoj odgovora hladnoća. Za nju bi klimatske promene mogle da predstavljaju znatno veći rizik nego za neke druge vrste zato što je ona i prirodno ugrožena, populacija je mala i ima osobine koje ometaju njen opstanak i borbu sa ekološkim uslovima.
Novogodišnje rešenje
S obzirom da se populacija Pančićeve omorike prirodno slabo regeneriše, ovom procesu se može pomoći na dva načina – sadnjom u okviru prirodnih habitata ili njihovoj blizini i asistiranim migracijama na druge lokacije na kojima postoje pogodni uslovi za opstanak i razvoj ove biljke.
U vreme kada birate novogodišnju jelku možda je pravo vreme da razmislite o ovoj vrsti. Ovu vrstu posle novogodišnjih praznika možete ponovo posaditi. Pravilnu sadnju novogodišnje jelke možete pronaći klikom na LINK.
Pročitajte još i: