Da li Veliki zeleni zid može da spreči ekološku katastrofu

Zamislite da na južnoj granici Sahare ljudi jednostavno posade drveće i tako načine zeleni pojas koji se proteže sa jedne na drugu stranu Afrike, sa idejom da ovim zidom zaustave širenje pustinje. Realizacija ove ideje može se ostvariti bez naprednih tehnoloških rešenja, ekonomski je isplativa a donosi neverovatne benefite za čovečanstvo – zaustavila bi dalje širenje pustinje, usporila klimatske promene i omogućila više hrane i resursa za sve brojnije stanovništvo podsaharske Afrike.

Naime, ovaj poduhvat pokrenut je davne 2007. godine (iako su se prve ideje javile još davne 1954. godine) kada je projekat podržalo 11 zemalja, a kasnije se priključilo još 9. Predviđeno je da se izvrši pošumljavanje regije koja je dugačka 8.000 km a široka 15 km. Ovaj, nadasve, humani i ekološki projekat finansira Svetska banka, Afrička unija, botaničke bašte Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjene Nacije i očekuje se da će ukupna vrednost investicije iznositi 8 milijardi dolara.

Trenutno je zasađeno tek oko 15% ukupno planirane površine. U pošumljavanju prednjači Senegal koji je, do sada, zasadio 11 miliona sadnica.

Značaj pošumljavanja primarno je povezan sa zdravijom životnom sredinom, ali ima i socijalnu i ekonomsku dobrobit. Bagremova stabla korenjem zadržavaju vodu u tlu, te mnoge podzemne vode sada ponovo pružaju izvore čiste pijaće vode. Plemenita i ekološki izuzetno važna akcija pomaže i lokalnom stanovništvu, jer im pruža priliku za posao i zaradu.

Pozitivni učinak inicijative još nije moguće proračunati potpuno. Lokalno stanovništvo već oseća koristi, a sagledavanje završetka projekta pruža nadu i podsticaj za mnoge zemlje koje se takođe bore sa negativnim posledicama klimatskih promena.

“Veliki zid se ne podiže samo zbog Sahela. On je globalni simbol čovečanstva koje se bori sa najvećom pretnjom – ubrzanim uništavanjem životne sredine”, navodi se na sajtu organizacije.