Lahti je zelena prestonica Evrope u 2021. godini

Deveti po veličini grad u Finskoj, sa svojom skromnom populacijom od samo 120.000 stanovnika, nije navikao da bude glavni grad. Ali ove godine je drugačije. Lahti, koji se nalazi 100 kilometara severoistočno od glavnog grada Helsinkija, je zelena prestonica Evrope 2021. godine. Grad je izdvojio 350.000 evra i evropski je zeleni ambasador za ovu godinu. Za samo četiri godine, Lahti ima za cilj da bude ugljenično neutralan. Dakle, šta ostatak Evrope može naučiti od Lahtija? Evo šest ekološki prihvatljivih inicijativa koje bi drugi gradovi mogli isprobati.

1. Angažovanje “dadilja za životnu sredinu”

Helena Juutilainen, baka četvoro dece i ekolog, došla je na ideju pre deceniju, kada je trebalo da se penzioniše. „Primetila sam da su moji unuci usisali svo znanje; naučili su imena cveća i riba, čak su uspeli da zapamte latinske nazive“, rekla je ona za Euronews. Ema Marjamaki, edukatorka za životnu sredinu u gradu Lahti, smatrala je rad Juutilainen i drugih baka izuzetnim. „Moramo da pripremimo građane budućnosti da žive održivim životom“, rekla je ona.

2. Značajne gradske institucije služe kao primer

Pelicans žele da budu prvi hokejaški tim na svetu sa neutralnim emisijama ugljenika. Njihov stadion je hlađen obnovljivom energijom, a klub je ukinuo putovanje avionom da bi dolazio do utakmica u gostima. To znači da kada igraju u Ouluu, oko 500 kilometara severnije, potrebno je skoro jedan dan putovanja u autobusu sa održivim gorivom.

3. Nagrade za građane koji vode računa o životnoj sredini

Aplikacija CitiCAP je privukla veliko interesovanje iz drugih finskih gradova, kao i iz inostranstva. Na osnovu odgovora na anketu o vašoj trenutnoj životnoj situaciji – pitanja koliko dece imate, koliko dugo traje putovanje do posla i sličnih pitanja, aplikacija izračunava vaš lični uticaj na emisiju CO2. Aplikacija prati kuda idete i automatski otkriva da li ste prešli put peške ili biciklom, automobilom, autobusom ili drugim načinom prevoza. Na kraju svake nedelje saznaćete koliki nivo emisije CO2 ste realizovali.

4. Zaradite od održivih inovacija

Održivo razmišljanje nije dobro samo za klimu i životnu sredinu. Ono može da izazove procvat kompanija, kao što su videli članovi klastera žitarica Päijät-Häme u oblasti Lahti. Klaster je široka mreža kompanija koje rade sa žitom u svim karikama proizvodnog lanca, od farme do maloprodaje. Više od 3.000 ljudi zaposleno je u okviru klastera na farmama, mlinovima i fabrikama slada i u proizvodnji prehrambenih proizvoda kao što su hleb i pivo. U bliskoj saradnji sa lokalnim istraživačima, kompanije traže najnovije zelene inovacije i rešenja cirkularne ekonomije.

5. Rehabilitujte zagađena područja

Tokom leta, luka na jezeru Vesijarvi u Lahtiju vrvi od života. Često se naziva „gradska dnevna soba“, ljudi dolaze ovde da se sastanu uz obrok ili piće ili da jednostavno uživaju u lepoti vode. Još od sedamdesetih godina ova ista obala bila je obrubljena fabrikama koje zagađuju, a samo jezero je bilo „potpuno nepodesno za bilo kakvu upotrebu, bilo da se radi o kupanju, pecanju ili čak jedrenju“, rekao je Heikki Mekinen. Kao direktor programa u Fondaciji jezera Vesijärvi, on radi sa različitim stranama u javnom i privatnom sektoru na poboljšanju kvaliteta vode u jezeru.

Sada vas blistava voda poziva da se okupate i pojedete kvalitetnu ribu iz jezera. Kao i kod mnogih vodenih tela širom sveta, koncentracija hranljivih materija u sedimentu ovog jezera od 100 kilometara kvadratnih je previsoka. Više od sto godina vredno nakupljanje hranljivih materija nastavlja da podstiče rast algi i narušava ekosistem. Obnova jezera Vesijärvi bila je jedna od prvih te vrste i od tada je postala model za druge slične projekte u Finskoj i inostranstvu.

6. Pametno ulažite – ulažite u najbolje

U Lahtiju je 2019. godine počela sa radom nova bio fabrika, Kymijärvi III. Zahvaljujući elektrani, koja proizvodi 100% obnovljivu energiju, opštinski dobavljač energije Lahti Energia mogao bi da zatvori staru elektranu Kymijärvi I, što znači da će prestati sa energijom na ugalj.

Novo postrojenje sagoreva sertifikovanu biomasu, koja se uglavnom sastoji od drvne sečke iz šumskih ostataka i nusproizvoda šumske industrije. Zajedno, novo postrojenje i postrojenje Kimijarvi II, koje je bilo pionir proizvodnje energije iz otpada gasifikacijom 2012. godine, snabdevaju većinu od 120.000 stanovnika Lahtija električnom energijom i daljinskim grejanjem.

To smanjuje gradske emisije ugljenika za 600.000 tona godišnje, što odgovara smanjenju od više od 70%, rekao je direktor proizvodnje Esa Teponen.

On je objasnio da savremena tehnologija omogućava da se vlaga iz goriva iskoristi kondenzacijom dimnih gasova i prečišćavanjem kondenzata za preradu vode. „Naš glavni princip je da uvek koristimo najbolju dostupnu tehnologiju, fokusirajući se na energetsku efikasnost i ekološku prihvatljivost“, primetio je Teponen. „Naravno, mogli smo da pronađemo jeftinije rešenje sagorevanjem fosilnih goriva poput prirodnog gasa, ali ovo je ekološka investicija i vredi toga.