Vertikalno ozelenjavanje – Zeleni zidovi

“Evolucija vodi čoveka ka uništenju. Možemo se prepustiti toj struji i shvatiti u nekom trenutku da idemo ka katastrofi koju ne možemo da izbegnemo. S druge strane, možemo nešto i uraditi. To je put neagresivnog otpora kad god je to moguće. Sistem globalne destrukcije obiluje greškama i one moraju biti ispravljene kako bi se usporila negativna evolucija…” – govorio je Hundert-vasser, arhitekta poznat po novoj arhitektonskoj koncepciji i jasnom ekološkom opredeljenju. Zelena arhitektura bi mogla biti jedan od načina tog neagresivnog otpora.

 

Sivilo gradova, oronulost objekata, neadekvatan izgled fasada… Ovakvih pojava je sve više u našem okruženju ali uz malo truda i ulaganja problemi se mogu rešiti. Povratak prirodi je način na koji objektima možemo podariti novo ruho i pritom istovremeno u većoj meri sprečiti ekološku destrukciju gradova. Vertikalno ozelenjavanje je svakako jedna od mogućnosti i koraka koje treba sprovesti u tom cilju.

Bez obzira da li sasvim prekrivaju svoje oslonce, biljke (penjačice) gajene uz zidove ili građevine stvaraju skoro trenutan vizuelni utisak. Mnoge to postižu svojim raskošnim bojama, dok neke stvaraju opušteniju i prefinjeniju pozadinu celokupnom baštenskom dizajnu. Većina građevina u bašti umilno će šaputati posetiocima ukoliko su obavijene plaštom cvetova i listova.

 

Kako je započela današnja pomama za vertikalnim baštama?

 

Sve je počelo tako kada je Patrik Blank čuveni botaničar i dizajner došao na ideju da osim klasičnih možemo praviti i vertikalne vrtove. Patrik je prilikom boravka na Tajlandu otkrio da brojne biljne vrste žive na gotovo nemogućim mestima za život. Veoma se iznenadio kada je video biljke koje su izrasle iz stena i drugih nepristupačnih mesta. Njima nije bila potrebna ni zemlja, ni voda, ni idealna osunčanost pa su ipak uspevale.  One bi se verale uz stene i tražile svoje puteve do skrivenih niša, rastući gotovo ni iz čega. Ovo ga je inspirisalo da kod kuće pokuša da napravi nešto slično.

Po povratku u Pariz on odlučuje da pokuša da napravi sam svoj vertikalni vrt, a to mu 1982. polazi za rukom. Blank patentira svoj sistem i registruje izum. Njegovo tehničko rešenje se sastoji u tome da se akrilna osnova pričvršćuje za podlogu, preko nje se postavlja rešetka, a u otvore koji su pričvršćeni za akrilnu osnovu se postavljaju odabrane autohtone vrste biljaka. Nakon ovoga, sledeći korak  je ugradnja cevi koje omogućavaju navodnjavanje. Ventili koji se nalaze u cevima u planirano vreme ispuštaju određenu količinu vode pomešane sa hranljivim materijama koja su neophodne za rast i razvoj biljaka. Višak vode koji preostane se cevima sprovodi  do donjeg dela vertikalnog vrta odakle započinje svoj novi ciklus kruženja i hranjenja biljke.

 

 

Kako napraviti zeleni zid?

Biljke za zeleni zid su kontejnerski gajene u posebnim vlaknima koje koncentrišu koren na jednom mestu i obavezno su pravilnog geometrijskog obilka (kocka ili pravugaonik). Na metalnu kostrukciju koja se prićvrsti uz zid, sprovodi se sistem zalivanja, takav da do svake biljke dođe određena količina vode. Postavlja se vodonepropusna vlakna koja izoluju zid od vlage. Nakon toga biljke se slažu jedna pored druge i pravi se jedna vrsta mozaika. Prati se logika prostora pa se postavljaju u ravnim linijama ili krivolinijski ukoliko se želi postići dinamičan ambijent.