Živa ograda – prirodna zaštita od radoznalih pogleda

Živa ograda je važan element svake bašte. One su okvir i granica, pozadina i kulisa. Zbog svega toga treba voditi računa o izboru vrste, što naravno zavisi od uslova staništa, ali i od vaših očekivanja u pogledu gustine, visine i njihovih estetskih karakteristika. Živa ograda štiti vašu privatnost, štiti vas od radoznalih pogleda, pruža zaštitu od vetra i ublažava buku. Ne morate je formirati od samo jedne vrste biljaka, ali vodite računa da sve vrste koje izaberete rastu istim tempom.

 

Ako želite da zasadite živu ogradu, proleće je pravo vreme da krenete u kupovinu sadnog materijala. Za baštovane s plitkim džepom u ponudi su biljke bez busena.

Većinu listopadnih žbunova možete da kupite u ovakvom obliku. U saksiji ili s busenom možete da pazarite, pre svega, četinare kao što su tuja i tisa, ili zimzeleno žbunje, recimo, rododendron ili lovor-višnju. Ako je biljka u saksiji, možete je zasaditi preko cele godine, osim ako je mraz. Rastojanje između biljaka zavisi od vrste i krajnjih dimenzija, kao i od veličine prilikom kupovine: kod niskih živica (visina 30-40 cm) od ligustera i berberisa dovoljno je 3-4 biljke po metru, a kod visokih živica od graba ili lovor-višnje dovoljno je 2-3 biljke.

Biljke bez busena stavite u kantu s vodom, da bi koren mogao da apsorbuje dovoljnu količinu vode. Iskopajte rupu i izvađenu zemlju pomešajte s kompostom. Posle sadnje žbunja zatrpajte rupu, sabijte zemlju i zalijte.

Na našem tržištu postoje četinarske zimzelene i listopadne vrste koje se koriste za žive ograde. Svaka od njih ima svoje prednosti i nedostatke.

U nastavku vam predlažemo vrste koje su najdekorativnije (klikom na naziv vrste možete videti kako sliku):

Thuja occidentalis Columna

Jedna od najbrže rastućih zapadnih tuja. Može da raste i 3 -5 m u prvih 10 godina. Ima više vrhova i ukoliko želimo da joj ograničimo visinu možemo orezati vršne grane i tako dobiti željenu visinu. Ima stubastu formu i dostiže do 10 m maksimalne visine.Četine su svetlo-zelene boje sa primesama žutih nijansi u jesen.Veoma često se meša sa Thuja occidentalis ’Smaragd’ a upravo su vrhovi ti gde je najlakše uočiti razliku jer ’Smaragd’ ima samo jedan a ’Columna’ više vrhova, naravno postoje i mnoge druge razlike ali je ova vrlo karakteristična. Godišnji prirast ove biljke može iznositi i do 50 cm. Veoma otporna vrsta a najveća primena joj je za formiranje živih ograda kao i vetro-zaštitnih pojaseva. Orezivanje i šisanje se obično izvodi dva puta godišnje, jedno u proleće a drugo u jesen. Odgovaraju joj osunčanije lokacije ali će biti tolerantna i na polu-senke u kojima će imati nešto ređe četine svetlijih nijansi. Odgovara joj veliki broj tipova zemljišta koja moraju imati dobru drenažu, moraju biti duboka i porozna i dobrih fizičkih osobina. Može se saditi i u žardinjerama kao i većim saksijama.

♣ Thuja occidentalis Smaragd

Smaragd je jedna od najčešće gajenih tuja u parkovima i dvorištima. Smaragd ima izuzetno atraktivnu formu i laku za oblikovanje – uspravna, valjkasta forma dostiže visinu od 5-6 m. Četine su smaragdno-zelene boje, mekane i nežne teksture. Smaragd je vrsta koja ima samo jednu vrsnu, odnosno lider granu. Guste je forme i veoma laka za održavanje. Smaragd treba zasaditi na osučanom mestu ili na mestima sa delimičnom senkom. Kako bi se što lakše primila zemljište treba da bude srednje vlažno, dobro isušeno i drenirano, kisele do neutralne ph reakcije. Nije poželjno saditi Smaragd tuje u blizini stajaće vode. S obzirom da je izuzetno pogodna za oblikovanje i šišanje, smaragd možete zasaditi duž cele ograde ili zasebno u kombinaciji sa drugim vrstama. Trenutno najpopularnija spiralna forma, koja se postiže ravnomernim višegodišnjim šišanjem i oblikovanjem, može biti savršen detalj u vašem dvorištu.

Smaragd veoma dobro podnosi orezivanje koje bi trebalo izvesti u rano proleće. Skraćivanjem lider reguliše se visina koju kada jednom postignete potrebno je samo održavati orezivanjem. Ova vrsta tuje je otporna na zimske vetrove i niske temperature. Prihranom zemljišta u rano proleće smaragd će brže napredovati i imati sjajnije i intezivnije boje.

 

 

Berberis thunbergii Atropurpurea

Žbun visine 1-1,5 m i širine oko 1,2 m. Listovi tokom celog vegetacionog perioda crveni. Grane trnovite. Tokom aprila i maja cveta brojnim sitnim žutim cvetovima, a preko cele zime njegove grane krase kao krv crvene bobice, koje su zrele već od septembra – oktobra. Prilično dobro podnosi mraz, veoma otporan na dim ,prašinu, sušu, kao i na druge gradske zagađivače. Ne bira zemljište. Dobro podnosi orezivanje. Ne prija mu kvašenje lišca tokom sunčanih dana, pa prilikom zalivanja treba biti obazriv. Kao vrsta sunca i polusenke relativno dobro podnosi zasenu, ali gubi crvenu boju lista. Koristi se za pojedinačnu i sadnju u grupama, kombinovanje sa drugim vrstama i za formiranje onižih ograda. Dobro se održava i u žardinjerama.

 

♣ Prunus Laurocerasus Manno

Mano je engleski lovor ili lovor višnja – zimzeleni žbun visine do 3 m i širine do 2 m, ovalne krošnje. Veoma je brzog porasta i pod optimalnim uslovima ostvaruje godišnji prirast i do 0,5 m. Mano vodi poreklo iz jugoistične Evrope i jugozapadne Azije gde u prirodi može rasti poput drveta i dostizati visinu od preko 10 m.

Listovi Mano su krupni, sjajni ,tamno zelene boje tokom cele godine bez promene u jesenjem i zimskom periodu, dok su cvetovi bele do kremaste boje ,uglavnom se javljaju u maju mesecu i u zavisnosti od vrste biljka mogu cvetati i nekoliko puta godišnje. Cvetovi su postavljeni u grozdastim cvastima dužine od 5 cm do 12 cm. Plodovi ove vrste lovor višnje su tamno crvene boje, javljaju se u jesen i nisu jestivi.

Za razvoj Mano zahteva vlažno zemljište, organski bogato i dobro drenirano. Biljku je moguće celodnevno izlagati suncu kao i saditi je na terenima koji su izloženi umerenim sunčevim zracima.

Mašinsko orezivanje se uglavnom izvodi u proleće nakon precvetavanja dok se ručno orezivanje makazama bez oštećenja listova može izvoditi tokom cele godine. Biljke su pogodne za sve namene na zelenim površinama kao grupe, donji spratovi visokog drveća ,pored objekata, ograda ili zidova. Izuzetno su popularne i efikasne za formiranje živih ograda zbog velike izdrživosti, mogućnosti stalnog orezivanja kao i guste forme koju biljka sklapa.

Samo za narudžbine u avgustu možete ostvariti 10% popusta za ovu vrstu ukoliko naglasite da ste ovu informaciju pronašli na sajtu.

Prunus laurocerasus Otto Luyken

Otto Luyken je engleski lovor ili lovor višnja – zimzeleni žbun visine do 3 m i širine do 2 m, ovalne krošnje. Veoma je brzog porasta i pod optimalnim uslovima ostvaruje godišnji prirast i do 0,5 m. Otto Luyken vodi poreklo iz jugoistične Evrope i jugozapadne Azije gde u prirodi može rasti poput drveta i dostizati visinu od preko 10 m.

Listovi Otto Luyken su krupni, sjajni ,tamno zelene boje tokom cele godine bez promene u jesenjem i zimskom periodu, dok su cvetovi bele do kremaste boje, uglavnom se javljaju u maju mesecu i u zavisnosti od vrste biljka mogu cvetati i nekoliko puta godišnje. Cvetovi su postavljeni u grozdastim cvastima dužine od 5 cm do 12 cm. Plodovi ove vrste lovor višnje su tamno crvene boje, javljaju se u jesen i nisu jestivi.

Za razvoj Otto Luyken zahteva vlažno zemljište, organski bogato i dobro drenirano. Biljku je moguće celodnevno izlagati suncu kao i saditi je na terenima koji su izloženi umerenim sunčevim zracima.

Mašinsko orezivanje se uglavnom izvodi u proleće nakon precvetavanja dok se ručno orezivanje makazama bez oštećenja listova može izvoditi tokom cele godine. Biljke su pogodne za sve namene na zelenim površinama kao grupe, donji spratovi visokog drveća ,pored objekata, ograda ili zidova. Izuzetno su popularne i efikasne za formiranje živih ograda zbog velike izdrživosti, mogućnosti stalnog orezivanja kao i guste forme koju biljka sklapa.

Samo za narudžbine u avgustu možete ostvariti 10% popusta za ovu vrstu ukoliko naglasite da ste ovu informaciju pronašli na sajtu.