Gajenje jagode u saksijama je jednostavno i moguće čak i ako nemaš baštu. Potrebno je samo malo prostora, sunce i osnovna nega.
Ovaj vodič daje jasna uputstva za one koji prvi put sade jagode. Prati redosled koraka i izbegni najčešće greške.
Sve što ti treba nalazi se u sledećih deset saveta.
1. Kako odabrati pravu saksiju
Saksija mora da bude dovoljno velika da bi koren mogao normalno da se razvija. Minimum je 20 cm dubine i 25–30 cm širine po biljci.
Ako sadiš više biljaka zajedno, koristi žardinjere. Važno je da saksija ima više rupa na dnu. One omogućavaju da višak vode iscuri, što sprečava truljenje korena.
Bez drenaže, biljka brzo propada. plastične saksije za jagode su lagane i zadržavaju vlagu duže.
Glinene i keramičke saksije bolje dišu, ali traže češće zalivanje. Ako saksija nema rupe, ne koristi je. Ako koristiš tanjirić ispod saksije, isprazni ga posle svakog zalivanja.
Pre nego što sadiš, obavezno operi i dezinfikuj staru saksiju ako je već korišćena. Na dno saksije stavi sloj šljunka ili lomljenog crepa.
To dodatno poboljšava drenažu. Prava saksija znači manje problema kasnije.
2. Koju sortu jagoda posaditi
Za saksijsko gajenje najbolje su sorte koje rađaju više puta godišnje. To su stalnorađajuće sorte. Daju plodove tokom cele sezone, od proleća do jeseni.
Sorte kao “Albion”, “Evie 2”, “Mara des Bois” i “San Andreas” često se koriste za balkone i terase. One prave kompaktne biljke, bez previše živića.
Ako imaš malo mesta, izbegavaj klasične rane sorte koje se brzo razgranjuju.
Te sorte traže više prostora i ne rađaju dugo.
Sadnice kupuj od proverenih proizvođača.
View this post on Instagram
Zdrava sadnica ima jak koren, čvrste listove i nema znakova truleži ili buđi. Ako živiš u toplijem kraju, biraj sorte koje podnose sunce i visoke temperature.
Ako si u hladnijem području, gledaj da sadiš otpornije sorte. Dobar izbor sorte olakšava sve ostalo – od nege do prinosa.
3. Koju zemlju koristiti za sadnju
Jagode zahtevaju rastresitu, dobro dreniranu i blago kiselu zemlju. Idealna pH vrednost je između 5.5 i 6.5.
Ne koristi običnu baštensku zemlju jer može sadržati larve, štetočine i uzročnike bolesti. Kupovna zemlja za povrće ili cveće je dobar izbor, ali je još bolja specijalna mešavina za jagode.
Najčešće se koristi mešavina humusa, treseta, perlita i malo peska. Perlit i pesak pomažu drenaži. Humus daje hranu.
Zemlja mora da zadržava vlagu, ali ne sme da bude zbijena. Ako je zemlja previše gusta, koren ne može da diše. Možeš dodati i malo komposta, ali pazi da nije svež.
Pre sadnje, zemlju promešaj rukama, razbij grudvice i proveri vlagu. Ne sme biti ni suva ni blatnjava.
Ako koristiš zemlju više sezona, obavezno je obogati i dezinfikuj pre nove sadnje.
4. Gde postaviti saksije
Jagodama treba sunce da bi pravile slatke plodove. Postavi saksije na mesto koje dobija najmanje 6 sati direktne sunčeve svetlosti dnevno.
Južna i jugozapadna strana su najbolji izbor. Ako ih postaviš u hlad, biljke će rasti sporo, a plodova će biti malo. Vodi računa o vetru.
Jaki udari vetra mogu da polome stabljike ili osuše listove. Ako su saksije na terasi ili betonu, podmetni nešto ispod da ih odvojiš od suncem užarenog poda.
Ako planiraš da saksije pomeraš, koristi podmetače s točkićima. Na zatvorenim balkonima obezbedi dobru ventilaciju jer ustajao vazduh pogoduje bolestima.
U slučaju jakih letnjih vrućina, po potrebi koristi laganu senku tokom najtoplijeg dela dana. Dobar položaj direktno utiče na zdravlje biljke i količinu plodova.
5. Koliko često zalivati jagode
Jagode u saksiji zahtevaju redovno i umereno zalivanje. Zemlja se u saksiji brže suši nego u bašti.
Zalivaj kad se gornji sloj zemlje osuši, obično svakog dana u toplim mesecima, a ređe kad je hladnije. Uvek koristi odstajalu vodu sobne temperature.
Izbegavaj zalivanje hladnom vodom direktno iz česme. Zalivaj ujutru kako bi se biljka osušila do večeri. Ne zalivaj po lišću i plodovima jer to povećava rizik od plesni i truleži.
Voda mora da prolazi kroz saksiju – ako se zadržava, proveri drenažu. Ne dozvoli da zemlja stalno bude mokra jer koren brzo truli.
Ako biljka dugo stoji suva, plodovi će biti sitni i gorki.
Prati biljku – uvenuli listovi i suva zemlja su znak da zalivaš premalo.
6. Kako i kada dodavati đubrivo
Jagode u saksijama nemaju stalni izvor hranljivih materija, pa je prihrana neophodna. Dve nedelje nakon sadnje počni sa dodavanjem tečnog đubriva.
Koristi ono koje je namenjeno za plodonosne biljke. Sadrži balansirane količine azota, fosfora i kalijuma.
U fazi cvetanja i plodonošenja koristi đubrivo s više kalijuma jer ono podstiče razvoj plodova. Prihranjuj jednom u 10 do 14 dana. Prati uputstvo s pakovanja.
Nemoj dodavati više nego što piše – višak može da spali koren. Ako koristiš čvrsto đubrivo, mešaj ga sa zemljom pre sadnje.
Na kraju sezone, prestani s prihranom da bi se biljka pripremila za mirovanje. Ako primetiš previše lisne mase bez plodova, verovatno koristiš đubrivo s previše azota.
U tom slučaju smanji količinu. Kvalitetno i pravilno dozirano đubrivo održava biljku zdravom i omogućava da redovno daje plodove.
7. Kako zaštititi biljke od štetočina
Iako su jagode u saksiji manje izložene napadima nego one u bašti, štetočine se ipak mogu pojaviti. Najčešći problemi su lisne vaši, grinje, bela mušica i puževi.
Redovno pregledaj biljke – i s gornje i sa donje strane listova. Ako primetiš male insekte, lepljive tragove ili izobličene listove, odmah reaguj.
Početni napadi mogu da se rešavaju blagim sredstvima – sapunica, čaj od koprive, ili prskanje rastvorom sode bikarbone.
Ako to ne pomaže, koristi dozvoljene insekticide koji su bezbedni za plodonosne biljke. Prati uputstva i poštuj karencu.
Ukloni oštećene listove i redovno čisti prostor oko saksija. Ne ostavljaj opalo lišće jer se u njemu često kriju štetočine.
Čista i pregledana biljka ima manje šanse da oboli i bolje podnosi eventualne napade.
8. Kako sečemo suve listove i stare cvetove
Uklanjanje suvih listova i starih cvetova je redovan posao. Suvi i oštećeni delovi crpe snagu biljke i mogu da prenose bolesti.
Sečenje se obavlja makazama ili oštrim nožem, uvek čistim. Ne čupaj rukom jer to može oštetiti bazu biljke.
Odsecaj list što bliže osnovi, ali pazi da ne povrediš srce biljke – to je njen centralni deo iz kog raste novi list. Isto važi za precvetale cvetove i plodove koji se ne razvijaju.
Njih treba ukloniti kako bi biljka usmerila energiju na stvaranje zdravih plodova. Sečenje je najbolje raditi ujutru, kad su biljke suve.
Vremenom ćeš primetiti da pravilnim održavanjem biljka izgleda zdravije, ima manje problema i redovno donosi nove plodove.
Ako se ne održava, biljka brzo slabi, plodovi su sitni i lošeg kvaliteta.
9. Kada i kako brati zrele jagode
Jagode su spremne za berbu kada su cele crvene, bez zelenih i belih delova. Ako ih ubereš prerano, biće kisele i bez ukusa.
Berba se obavlja laganim uvrtanjem ploda ili sečenjem peteljke. Ne vuci plod jer to može da ošteti biljku. Beri ujutru, dok je hladnije i dok plodovi nisu zagrejani od sunca.
Ubrane jagode brzo gube svežinu, pa ih odmah pojedi ili stavi u frižider. Ako ih ostaviš na biljci predugo, plodovi će početi da trule i privlače insekte.
Redovna berba podstiče biljku da stvara nove plodove. Plodove koji su oštećeni, truli ili pojedeni delimično od insekata odmah ukloni i baci.
Ne ostavljaj ih na biljci. Sveže jagode se ne peru dok se ne jedu, jer voda ubrzava kvarenje. Pažljiva berba produžava život biljke i povećava ukupan prinos.
10. Šta raditi sa biljkama posle sezone
Krajem sezone, kao i svaku biljku kad prestane da rađa (kao na primer lavanda), potrebno je pripremiti je za zimu. Prvo ukloni sve suve, bolesne i oštećene listove.
Ostavlja se samo zdravo srce biljke. Ako si u oblasti s blagim zimama, biljka može ostati napolju, ali je zaštiti slojem malča ili agroplatnom.
Ako si u hladnijem kraju, saksije unesi u zatvoren, hladan, ali nezamrzavajući prostor. Idealno je da temperatura bude između 0 i 5 stepeni.
Tokom zime ne prihranjuješ i gotovo ne zalivaš – samo povremeno proveravaš da li je zemlja potpuno suva.
Na proleće, kada prođe opasnost od mraza, biljku izvadi, po potrebi razdvoji, zameni zemlju i sadi ponovo.
Biljka daje najviše u prve 2–3 godine. Posle toga preporučuje se zamena novim sadnicama ili razmnožavanje pomoću živića.
